Ovaj blog posvećen je jednoj velikoj umetnici, divnoj osobi - Nadi Mamuli. Kada se danas pomene ime Nade Mamule starije generacije se odmah prisećaju nezaboravnih intepretacija narodnih pesma „U đul bašti“, „Kad ja pođoh na bembašu“ i ostalih, ali i novijih pesma „Negdje u daljine“, „U lijepom starom gradu Višegradu“ itd. Njeno ime postalo je simbol bosanskog sevdaha, a njeni audio snimci, za arhivu nekoliko radio stanica, zaostavština od velikog umetničkog značaja. Na žalost zaboravili su je oni koji nisu smeli, iz nekih razloga. Ali mi, njeni poštovaoci i njeni slušaoci, nismo! Pamtimo je, uživamo u njenim pesmama i činimo sve da otrgnemo od zaborava njeno ime, njeno delo. Na žalost Nada nas je napustila 11.10.2001 godine (u Beogradu), otišla je, kako to mnogi setno i lirski kažu, u legendu, otišla je „Negdje u daljine“. Ipak, za nas, kao ni jedna legenda, ona ne umire. Svaki put kada slušamo njene divne pesme on živi, sa nama, kroz svoje delo. Nada je volela pesmu i živela za pesmu, ona je bila njen život, njena velika ljubav. Na njenim poslednjim slikama, koje možete videti u foto galeriji ovog bloga, ona je sa mikrofonom u ruci, uvek nasmejana. Počela je da peva kao mlada , i do kraja svog života pesma je pratila. Ovaj uvod završicu Nadinim divnim rečima – „Pamtite me po pjesmama mojim.“

Нема коментара: